Buscar Letras de Músicas

Djordje Balasevic - Menuet

 

U pet i petnest je zvonio sat, jednoga jutra na kraju leta.
U ?est i deset je kretao voz s nekog perona na kraju sveta
mene je èekao taj voz...

Kraj mojih nogu je spavao pas, rekoh mu tiho, "Hej, be?i odatle".
Otvorih vrata, izaðoh na trem na kom su cvetale bele mu?katle.
Pomislih, to je, mozda, taj dom.

Nije me èula, mirno je snila svoje lepeze i sveæe i èipke.
Snila je dane, mirne i ne?ne, k'o crno - bele klavirske tipke.

A u ?ivotu, sama na svetu, u menuetu tra?ila spas.

Siðoh pred kuæu, na pra?njavi put, k'o neki lopov, polako i tiho.
Ja nisam bio taj vitez za nju, mada mi govore da sam Don Kihot ,
al' to je sasvim druga stvar.

Bila je zvezda, bila je pesma, svaki dan druga, a veèito ista.
Snila je dobra stara vremena, i svog ?opena i Baha i Lista.

Mo?da æe sama, u grubom svetu, u menuetu naæi svoj mir.

Od tad je pro?ao vek ili dva, javi se retko ponekom kartom.
I ko zna gde je, ne zelim da zna, koliko èeznem za dalekim martom,
kad sam je sreo prvi put.

Bila je zvezda, bila je pesma, svaki dan druga, a veèito ista.
Snila je dobra stara vremena, i svog ?opena i Baha i Lista.

A u ?ivotu, sama na svetu, u menuetu tra?ila spas.

Jo? uvek lutam, gde je kraj puta? Pamte me mnoge provincijske pruge.
Kriju me mraène, jeftine krème, noæi su, ponekad, puste i duge.

Nestajem tada u nekom svom svetu, i menuetu, i menuetu...