Beogradski Sindikat - Na bojnom polju (Viteska 2)
rano jutro, uranak, ja napu?tam zamak
na ramenu mi soko, poda mnom je vranac
opra?tam se s' voljenom dok zvekeæe lanac
kapija se otvara premo?æuje ?anac
s kule majka gleda, suzi krenut ne da
lave? vernog pseta, s njive pozdrav kmenta
barjak ?iri vetar, obuzima me seta
ali samo na trenutak, odbrana je sveta
u telu krv je vrela dok galopiram kroz sela
du? potoka do proplanka na kom je crkva bela
zadu?bina moga roda, s' toga ovde biæe prièest
zvone zvona, odjek roga, glas da sti?e vitez
s glave skidam kacigu, sjaho sam sa ata
triput krstim se za veru ?to od boga mi je data
prilazi mi iguman, ja mu ruku celivam
otpozdravljam braæi po junaèkim delima
na okupu su svi. svetlost s' oklopa se preliva
ko oreol svetaca, svetle moæna seèiva
spu?tam se na kolena. krv i telo isusa
podstrek su za boj kome sada blizu sam.
na konju, na bojnom polju, zastava na koplju
jedan pored drugog kao pruæe smo u snoplju
gusta ki?a strela. strahu mesta nema
vadim maè iz korica i spu?tam vizir ?lema
sudar dveju vojski kao dveju reka
silinom prvog udarca probismo tri reda
buka urlika, jauka i krika
te?ki zvuci èelika, rasplamsava se bitka
britka sevnula je sablja, at pada kao klada
okru?uju me du?mani, juri?aju na barjak
zamahujem sekirom. s' glavom leti kalpak
na pogre?ne ste krenuli! oèekuje vas alah!
oèi sklopljene, ti?ina, molitva pred boj
slike majke, ljubi èelo. ja pridru?iæu se njoj
na nebu, ako treba, jer tamo pripadamo
mi smo nebeski narod, al' i na zemlji za èuda znamo
pa silo, ja?i sa mnom jer te u sebi oseæam
juri?am, vidim svoju smrt al' i ?ivot obeæan
u du?i mir i spokoj, noæ je punog meseca
u glavi histerija, bes. o?trica maèa preseca
nema pomisli o milosti, slu?am krike du?mana
mrak pada na oèi, mir dajem brojnim du?ama
vi?e ni?ta nije bitno, sad se zaleæem prvi
miris smrti u vazduhu, na licu kapljice krvi
besom oklope mrvim, ukus krvi kao ukus medovine
prsa u prsa u odbrani svoje dedovine
ponosan, svoju vojsku vodim ja do trijumfa
bratiju spojila sudbina, jedini izlaz pobeda!
sranje! opet mi je umro konj pod nogama
?teta, beja?e dobar, gazio je govna pogana
bezbo?nièku rulju ?to ne zaslu?uje moj prezir
jer ja sam djolo iznogud, veliki vezir (ta-daaa!)
na istoku sam bio kraljevine ambasador
pregovaro sam ko mator al sam im malo spalio ?ator
jedan provokator, ostalo prevaranti okoreli
pa su izgoreli jer su me smorili a i dugo se nismo borili!
sada svoju gordu hordu gledam oka bistroga
s boka èupam sablju ?to sam doneo sa istoka
petsto puta kovana petsto puta krvava
ko i braæa surova, ledja mi je èuvala
sabljom vitlam, vladimiru vièem: pazi se!
iza ledja ti je turèin! seci! sagni se!
bo?idar i tim na boku dobro dr?e se
gledam i èudim se kolko pr?e se!
i nad kadijama sudija, bratija
oklop maè i mantija, u du?i nam vizantija
vitezovi reda zmaja opet dolaze
jer mi smo veèni va?e kraljevine prolaze!
be?ite! veæ kasno je!
singidunum sindikatum sad pobedjuje!
be?ite! kasno je!
sada djolo iznogud naredjuje!!!
i posle silnih primirja i posle silnih paktova
topuz je u rukama krvavim do laktova
vreme je za bitku, vreme je za odbranu
gledam svoju vojsku ko od arhandjela probranu
sve oklopi sjajni kao obraz roda svoga
?ivot u ime èasti svevi?njega boga
sve o?alo?æene majke èiji jo? uvek èujem plaè
?ivot je veæ pro?ao dok o?trio se maè
a sada srlja se u smrt glavom bez obzira
mr?nja se hrani dok maè oklop probija
ljudskost po strani, nikad vi?e robija
sveta zemlja se brani, bitka uvek dobija
dvoglavi orao na ?titu, brojanica oko vrata
svetost je u ?itu, krst vrednija od zlata
da vidimo decu situ, da im damo svetlost umesto mraka
odlazimo u mitu serbona, boga rata.
Letras Beogradski Sindikat