Beogradski Sindikat - Deo Proslosti
(Mare)
Katana Masalome zadenuta je za pojas,pored nje Vaki-za?i,o?tre ivice na gore
Du?a majstora u èeliku,kovanom i kaljenom,sad prebiva u koricama navo?tenim crnim voskom,
S kolena na koleno,meni pripala je èast,da odavno slu?im putu koji vodi maè,
Koji vodi sebi,koji vodi zemlji,koji vodi prirodi,koji vidi se u svemu,
Da sa maèembudem jedno,onaj koji slu?i,na rukobranu orao koji oko zmije kru?i,
Simbol moga klana,simbol moje ve?tine,simbol umetnosti,borbe i njene su?tine,
U zaklonu pod nadstre?nicom napu?tene kolibe sklupèan sedim,èekam nevreme da se sti?a,
Pogledom prelazim preko èitave doline,visoko sam u brdima,u kraljevstvu mira,
Magla se podigla kao niski oblak,i sve je mutno,kao naslikano vodenim bojama,
Misli su mi rastrzane,i trudim se da ih slo?im,dok ki?a dobuje po daskama,i grmljavina prolama.
Na putu sam ka hramu gde sam èuo da slu?i Monah koji uèi strpljenju,vrlini duha,
Posle duela sa uèenicima,ako ostanem na nogama,dozvoliæe mi da njegovo uèenje poslu?am,
Veæ godinama lutam bez krova nad glavom,u potrazi za istinom koja ubla?ila bi nemir,
I ne verujem,stvarno,u monahovu prièu,ali idem da se suprotstavim èoveku meni ravnom.
Ako se ispostavi,ko ?to verovatno hoæe,da je samo folirant koji obmanjuje slabije,
Neæu ni sekunde zastati da pomislim,pre nego ?to mu drvenim maèem glavu razbijem,
Vremena su takva da ljudi tra?e utehu,a lukavi to,naravno,izvræu u svoju korist,
Svestan sam da sve ?to radim i nema neku poentu,barem ne onako,na prvi pogled.
Oluja se smirila i kroz oblake na horizontu duga izviruje i sunce je prati,
Vreme je da nastavim dalje svojim putem i ovo mesto i trenutak se potrudim da zapamtim.
(Shef)
Ki?a prestaje,sunce se probija kroz oblake,zadnja kap oznaèiæe poèetak borbe opake,
Èujem brojne korake,neprijatelj me okru?uje,sedim mirno,iako opasnost preti svom silom.
Napetost u vazduhu seèe moja o?trica,borba poèinje,katana je van svojih korica,
U odbrani kao devica,u napadu kao besan tigar,maè poput èetkice nataknut kao slika,
Ali ne uni?tavam,veæ stvaram,moje ulje,moje platno,njihova krv nije stvarna,al' vredi kao suvo zlato,
Oplemenjujem svoju du?u sada beskrajnim bogatstvom,ispred mene prostranstvo,sve vidim tako jasno.
Kako boriti se bez borbe?Sukobiti se bez oru?ja?Kako do vrha stiæi jednim skokom iz podno?ja?
Ovo je borba srca i uma,odraz ?ivota jednog ?oguna,u slu?bi neba i zemlje,
Moja vera je moja kruna.
Vi?e nema samuraja,niti pravih gospodara,zato postao sam Ronin,drumski razbojnik,?akal,
Tra?im izgovor dok pljaèkam,ali srcu nema spasa,samo tu?na pesma frule osramoæenog zmaja.
U noæima bez sna i straha jurim mesec iza oblaka da ga upitam za savet i za razlog ?to postojim,
Odavno katane se ne bojim,al se pla?im zaborava,van Bu?ida,juna?tva,samo lju?tura sam izumrla.
Ponekad podelim zalogaj sa monahom u prolazu,pustim planinski vetar da me miluje po obrazu,
Gledam,pèele piju nektar iz tre?njevog cveta,sama pomisao na Djoz tada mnogo manje smeta
Prvi koraci deteta u izuèavanju Kenda,vraæaju me u vremena kad mi volja be?e ko stena,
Doba hrabrih ?oguna,ratova i buna,kad je ime moga klana bilo po?tovano svuda,
Meditaciji se vraæam,duboko di?em,tonem u san,sanjam kristalno jezero,iz njega uzdi?e se hram,
Detinji osmesi,okiæene D?unke i darovi,hodoèasnici,?ene,starci,seljaci i ratnici,
Èekam red u povorci da me svetlost prigrli,udarci Gonga topot koraka su prikrili,
U Zvezdanoj postelji na kraju dana se opustim,slu?am zveckanje Furina,
U carstvo mira odlazim.
(Ogi)
Dva dana metlanja hrama,ruke pune rana od èupanja korova,kleèim na srèi,
Pored stuba srama,od sunca izgoreo,daleko od hlada borova,
Ja,Samuraj-ubica stotine lordova,al u gnezdima orlova,u planini mi misli,daleko od bolova,
U sumraku hodam,povorka monaha,svod nebeski posmatram,u svim stvarima je poruka
Crveni disk bez oblaka,ja,Samuraj bez poraza,s tre?njinog drveta procvet'o pupoljak,
U molitvi sam na?ao dugo oèekivani povratak.
Mona?ki red,lotosov cvet,polen i med skupljam za lek,
Ja,Samuraj,?to pokorio je svet,predah uzimam tek da gledam leptirov let.
Dok posmatram ponosnu bitku vetrova i kro?nji pred sobom,
Ja,Samuraj,u sveèanoj no?nji,na platnu mozaik za koji su mi trebali dani,
Farbao pa slagao pirinèana zrna.
Ja,Samuraj,?to je nosio krunu,onda sedeo dugo,onda èekao oluju,
Da raznese sve stvari materijalne,jer su prolazne,zato ostavljam svet.
Ja,Samuraj,?to samuraj bio je,sada odlazim,ali se ne okreæem...
Letras Beogradski Sindikat