Goran Karan - Od jubavi san du?a ranjena
Pod mojon provon olujno je more
A nigdi svitla da mi snage da
Sva jidra spu?tan, za?to da se bore
Od jubavi san du?a ranjena
I neću nazad, nek me vitar nosi
Jer nisan za te moga ?ivit ja
Kad bog me primi, kad me pita ko si
Od jubavi san du?a ranjena
Kad jednom bude kasno za sve riči
Jer nije jubav rana ča se liči
Kad tilo drće ka da vitar pu?e
Ti dođi meni, ti dođi meni
Da ti skinen kri? sa du?e
I sve san daje, sve je veća tama
I ne znan vi?e kako san se zva
Jer samo pantin to ča ne bi tija
Od jubavi san du?a ranjena
Letras Goran Karan