Bethroned - Tiran
Na prestolu, u porfiri, sjedi tiran mračna lika,
Oko njega ropske sluge, sami krvnik do krvnika. -
Njegova je du?a grotlo, crni ponor i strahota,
Gdje se klupko hladnih zmija u otrovu svome mota.
Svakog dana nove ?rtve gavranovi gladni kljuju,
Svakog dana narod pi?ti i duge se kletve čuju.
Sve, ?to nije ropski znalo da pred gre?ni presto gmi?e,
Sve, ?to bje?e časno, sveto i pred njime glavu di?e,
U podzemlju dubokomu, na gomili od kosturâ,
Sve ledenu samrt nađe od d?elata i torturâ.
Strepi zemlja, narod dr?će, i tiranski jaram vlači,
Tra?i Boga, sunca hoće, al' se pusto nebo mrači.
Tako traja dugo, dugo, dok prekipi muka mnoga,
I brat bratu ruku ste?e i zakle se krvlju Boga:
Na le?inu svog Pilata, svog krvnika, nogom stati,
I njegovu mrsku glavu gavranima gladnim dati
Letras Bethroned